Problemi u ponašanju kod dece
Deca još na ranom uzrastu (od 18. meseca) ispoljavaju negativističko ponašanje koje se može manifestovati na različite načine: dete postaje drsko, ima izlive besa, odgovara sa “NE”, aktivno se suprotstavlja zahtevu odraslog (odbija da se obuče, da krene iz parka, da jede itd.). Ovo negativističko ponašanje predstavlja normalnu fazu razvoja koja traje do 4. godine i kojom dete razvija svoj identitet, samopoštovanje i autonomiju.
Ova zdrava potreba za potvrđivanjem sebe kroz negativističko ponašanje može se pojaviti u svojim ekstremnijim oblicima kada se dete aktivno suprotstavlja i prkosi odraslima: ima česte izlive besa, svađa se, pokazuje podmuklo ponašanje, ne ostvaruje saradničke odnose sa vršnjacima, ne poštuje pravila. Može se pojaviti verbalna i fizička agresija usmerena na predmete, ljude ili životinje.
Pojava negativnog ponašanja u vidu ekstremnijih oblika negativističkog ponašanja mogu biti pod uticajem bioloških, socijalnih i psihičkih faktora. Pa tako dečaci i devojcice ne ispoljavaju iste oblike negativnog ponašanja i kod devojčica je ono manje izraženo u detinjstvu, postaje uočljivije u pubertetu. Temperament deteta, nedovoljna kontrola impulsa i emocija, nedovoljna sposobnost empatije, iskrivljena socijalno kognitivna obrada informacija su takođe neki od uzroka. Porodični uslovi (svađe između roditelja, zapostavljanje deteta, zlostavljanje itd.), nedovoljno nadgledanje od strane roditelja, fizičko kažnjavanje, nedovoljna podrška od strane roditelja, mogu biti uzrok pojave negativnog ponašanja, jer takvim ponašanjem deca mogu dobijati željene stvari i upravljati svojim okruženjem, mogu izražavati bespomoćnost, apel za pomoć, strah i nedostatak pozitivne pažnje (Dete koje viče ili priča ružne reči jer ga tada roditelji najbolje “vide”). U vršnjačkoj grupi ovakvo ponašanje može poslužiti sticanju izvesnog ugleda i dominacije.
Roditelji imaju velikog uticaja jer svojim ponašanjem mogu poduprti, a nekad i izazvati negativno ponašanje. Pa tako strogošću (npr. preterano insistiranje na redu) ili popustljivošću (npr. popuštanju detetu kada plače ili se ljuti) dovode do toga da se dete neprimerenim ponašanjem suprotstavlja okruženju ili pak upravlja njime. Problem se vremenom produbljuje jer roditelji na negativno ponašanje iznova reaguju neprimerenim, prethodno navedenim postupcima. Dolazi do remećenja porodičnih odnosa, roditelji i dete upadaju u začarani krug – kako bi izbegli konflikte, nastavljaju da popuštaju detetu ili ga neprimereno kažnjavaju, na šta dete reaguje još više problematičnim ponašanjem.
Negativno ponašanje utiče i na odnose deteta sa vršnjacima bilo u vrtiću ili školi, kao i sa vaspitačima i učiteljima. Vremenom mirnija deca počinju da izbegavaju dete sa ovakvim ponašanjem, vaspitači i učitelji kritikuju i prekorevaju dete, što dovodi do osećaja neprihvatanja od strane socijalnog okruženja, pa dete ostaje izolovano ili prihvaćeno od strane dece sa sličnim ponašanjem koja jedino mogu da razumeju i opravdaju njegove postupke, što dalje dovodi do ograničavanja mogućnosti sticanja socijalno-emocionalnih veština. U školi se često nadovezuju i problemi u postignuću, pa dete pored toga što se ne uklapa u socijalnu grupu, pokazuje i slab uspeh u školi.
Da bi dete ispoljavalo pozitivno ponašanje potrebno je da razlikuje ugrožavajuće od neugrožavajućih stimulusa, da nauči da može reagovati na različite načine u istoj situaciji, poznaje posledice svojih ponašanja. Takođe je bitno da razvija empatiju, uči pomagati drugome, stiče samokontrolu, i na kraju uspeva da se izbori za sebe na primeren način, bez ugrožavanja drugoga. Sa druge strane, potrebno je da roditelji osveste na koji način svojim postupcima potkrepljuju negativno ponašanje deteta i promene način reagovanja na detetovo ponašanje, kao i to da oni svojim ponašanjem predstavljaju model za razvoj pozitivnog i negativnog ponašanja.
Zato je važno da se roditelji obrate stručnjaku za savet kako se ne bi negativno ponašanje produbljivalo i sa većim uzrastom deteta poprimilo teže oblike. U zavisnosti od uzroka i stepena u kom se javlja negativno ponašanje, zavisi i dužina tretmana. Naš rad se bazira na modifikaciji ponašanja deteta upotrebom potkrepljenja, a posebno kroz igre opažanja i igre uloga, kao i neizostavno savetovanje roditelja.
© Violeta Živanović Bogdanović, 2025. Sva prava zadržana.
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravom.
Zabranjeno je svako kopiranje, umnožavanje, distribucija ili korišćenje bez pisane dozvole autora.
Dozvoljeno je deljenje linka na originalnoj objavi, uz navođenje autora i bez izmena sadržaja.
Dobro vece, imam djecaka napunio 2 novembra 4 godine. Kodkuce ucestvuje u avim.obavezama koje su za njegov uzradt, na igralistu sw linepo igra sa drugom djecom, deai se ponekada da uzme igracku ili da pokvari nesto sto drugo dijete napravi. Dok je isao u jaslice sve ne bilo uredu, medjutim krenuo je u vrtic i ne mogu da kazem da li imamo prombelm ili je tk samo period adaptacije. Naime teta kaze da djeci kvari ili otima, ljuti se brzo ne pazi kuda hoda,kada trci ne gleda ispred aebe. Ave vjestine su mu razvijene fina motorika penjanje oblacenje samkstalno. Medjutim odnos sa drugom dhecom u vrticu je pkstao problem, dok naprimer na igralisu najnormalnije lijepo se igra djeli pita za nesto. Teta kaze da isto nema koncentraciju, naprimner setaju i on gleda sve na stranu sve je drugo zanimljivo. Puzle rado radi sam, knjige gleda i prica price pk slikama, izmialja igre…..Kaze ne moze sjediti na stolici mirno(ne shvatam da se od djeteta ocekuje da sjedi samo),previse prica,razumijem da u grupi od 22 djwce tesko je slusati jedno dijete koje po njihovom puno prica ali da li je to stvarno problem….Zapaza dosta stvari, imena djece i roditelja zna sve. Prica sa svima druzeljubljiv je. Tete su starije 45 godina, sa njima ima problem da li ne zeli da slusa ili sta je ni sama nisam sigurna. Dok naprimjer u drugoj grupi gsje au mladje tete obraduje se trci da ih pozdravi. Ovakvo ponasanje je krenulo od kako je poceo sa vrticem i bio je od 7h do 15h. Nije spavao u vrticu vise puta kaze da se osjeca usamljeno u vrticu, moje pitanje sta raditi kako regovati ?. Kuci stvarno pricamo o svemu sta smije sta ne, kako mh je prosao dan.Da li poajetiti psihologa?Hvala na odgovoru
Poštovana Angelina, s’ obzirom da dete kod kuće obavlja sve aktivnosti, kako ste naveli, i da sa decom izvan vrtića ostvaruje adekvatnu interakciju, ponašanje u vrtiću može biti rezultat prilagođavanja na nove vaspitačice i nove zahteve u grupi koji su u tom periodu nešto veći jer se očekuje da sedi određeno vreme, a u jaslicama je bilo više slobodne igre. Sa druge strane, određeni problemi se mogu uočiti tek sa povećanim zahtevima – sada se očekuje da sedi određeno vreme i učestvuje u strukturisanim aktivnostima, da poštuje određena pravila u grupi itd. Ako je problem u prilagođavanju, uz vašu podršku (razgovor o lošem ponašanju i zašto je loše, učenje pozitivnog ponašanja kroz igre uloga, hvaljenje dobrog ponašanja uz objašnjenje šta tačno hvalite, unapred određena pravila ponašanja u vrtiću i posledice koje slede za dobra ponašanja – nagrade ili privilegije i gubitak istih za negativna ponašanja, sve uz korišćenje mirnog tona i pokazivanja razumevanja) ponašanje bi trebalo posle određenog perioda da se menja na bolje. Ukoliko ovakvo ponašanje potraje duže vreme (6 + meseci) ili značajnije ometa funkcionsanje deteta u vrtiću onda bih Vam preporučila da se obratite psihologu. Srdačan pozdrav.