Psihostimulativni tretmani
Psihostimulativni tretmani su usmereni na stimulaciju psihičkih funkcija (opažanje, pamćenje, mišljenje, pažnja, govor) i socioemocionalnog razvoja. Najčešće se primenjuje kada postoji kašnjenje u razvoju pojedinih ili većeg broja psihičkih funkcija i/ili socioemocionalnog razvoja, a kada dete ne može bez podrške da usvoji određene veštine.
Psihostimulativne tretmane sprovodimo tako što pre svega testiramo dete (nekim od razvojnih psihodijagnostičkih testova) kako bi utvrdili u kojim oblastima razvoja postoje odstupanja i kolika su odstupanja. Tako dete može biti na hronološkom uzrastu od 4 godine, dok npr. grafomotorna sposobnost može biti na uzrastu od 2 godine; nivo usvojenog predškolskog znanja na uzrastu od 3 godine; socioemocionalne veštine nedovoljno razvijene za uzrast itd. Nakon toga pravimo plan tretmana – koje oblasti će biti neposredno stimulisane i način na koji će se sprovesti stimulacija (tehnike i metode i materijali u skladu sa uzrastom).
Dok neposredno stimulišemo jednu oblast razvoja, obično posredno stimulišemo i druge oblasti razvoja (npr. dok neposredno stimulišemo socioemocionalni razvoj uz pomoć priča sa konfliktnim situacijama, posredno stimulišemo pažnju i koncentraciju, komunikaciju). Polazište rada nam je uzrast na kome se oblast koju trebamo stimulisati nalazi, a ne hronološki uzrast deteta. Neophodno je da roditelji po savetu primenjuju na isti ili sličan način stimulaciju kod kuće.
