Trening problema u ponašanju
Deca još na ranom uzrastu (od 18. meseca do 4. godine) počinju da ispoljavaju neki vid negativnog ponašanja u cilju razvoja identiteta, autonomije i samopouzdanja. Ovu fazu nazivamo fazom negacije ili negativističkom fazom koja se manifestuje povremenim izlivima besa kada dete ne dobije ono što želi ili kada nije po njegovom, čestom negacijom, suprotstavljanjem odraslima itd. Dešava se da roditelji u ovoj fazi svojim vaspitnim stilom (npr. neprimerenim kažnjavanjem ili pak pozitivnim potkrepljenjem ovakvog ponašanja) dovedu do produbljivanja i dužeg zadržavanja negativnog ponašanja koje se može ispoljavati i u predškolskoj ustanovi, a neretko i u školskoj sredini (detaljno na linku: problemi u ponašanju kod dece).
Kada radimo na otklanjanju ili ublažavanju negativnog ponašanja kod dece, razvijamo:
DIFERENCIRANO OPAŽANJE:
1. Razlikovanje stimulusa (naučiti razlikovati ugrožavajuće od neugrožavajućih situacija)
2. Razlikovanje reakcija (npr. dete može oduzeti igračku drugom detetu, povući se tužno, vikati na njega, smireno pitati da uzme…)
3. Diferencirani repertoar ponašanja (razlikovanje stimulusa, reakcija i njihovih posledica)
POZITIVNO SAMOPOTVĐIVANJE
Iz širokog repertoara ponašanja izabrati ono što će odgovarati zadovoljenju potreba i želja, iskazivanju sopstvenog mišljenja, a najmanje će oštetiti drugog. Uvežbavamo ga najčešće kroz igre uloga.
PROSOCIJALNO PONAŠANJE
Pomagati drugome bez očekivanja spoljašnjeg potkrepljenja.
SAMOKONTROLU
Uticati na jake impulse koji dovode do ispoljavanja negativnog ponašanja i razviti potencijale za sprečavanje. Ovo je motivacijski proces koji je važan za pozitivno ponašanje.
SPOSOBNOST EMPATIJE
Razvijati emocionalni aspekt empatije (emocionalno prožvljavanje sa drugim) i kognitivnu komponentu (preuzimanje perspektive drugog), kako bi dete naučilo da proceni i predvidi posledice ponašanja.
SPOSOBNOST PREUZIMANJA ULOGA
Sposobnost empatije sama po sebi nije dovoljna, potrebno je da nastane i samilost da bi se pojavilo pomaganje drugom.
UKLJUČIVANJE RODITELJA
Roditelji svojim vaspitnim stilom, reagovanjem na detetovo ponašanje, porodičnom interakcijom, porodičnim socijalnim ponašanjem i ponašanjem u slobodno vreme utiču na razvijanje pozitivnog ponašanja kod dece.
Terapijske tehnike su bazirane na teorijama učenja:
- učenje po modelu i sekundarno potkrepljenje
- spoljašnje potkrepljenje i samopotkrepljenje
- diskriminativno učenje (simultano i sukcesivno diskriminativno učenje)
- igre uloga
- isprobavanja ponašanja i pravila u stvarnosti
Trening uključuje i istraživanje emocija koje stoje iza neprilagođenog ponašanja, kao i primenu praktičnih strategija za njihovu regulaciju.
