Trening problema pažnje
Kod dece koja imaju probleme sa pažnjom postoji prisustvo selektivne pažnje, smanjeni kapacitet i održavanje pažnje; prisustvo kognitivne i bihejvioralne impulsivnosti sa ili bez hiperaktivnosti. Kod određenog broja dece nisu prisutni svi navedeni simptomi, već samo neki u manjem ili većem stepenu što im može stvarati teškoće u svakodnevnom funkcionisanju.
Kada radimo na redukciji problema pažnje onda radimo na:
POBOLJŠANJU FOKUSA PAŽNJE
Namerno usmeravanje pažnje na određeni sadržaj koji nije posebno interesantan, a može biti i težak i naporan (npr. školsko gradivo).
POBOLJŠANJU RASPONA PAŽNJE
Raspon pažnje je povezan sa uzrastom, pa tako mala deca imaju kratak raspon pažnje i to je sasvim u redu. Problem je kada starije dete ima raspon pažnje koji je karakterističan za mlađe dete (npr. 5-10 min.).
SMANJENJU DISTRAKTIBILNOSTI PAŽNJE
Različiti stimulusi mogu biti ometači pažnje. Pa tako oni mogu poticati iz spoljašnjeg okruženja (zvuci, različite zanimljive stvari…) i postoje tzv. unutrašnji ometači: različite ideje, misli, sanjarenja, sećanja, brige itd. Učenjem preuzimanja odgovornosti za svoje misli i pronalaženjem korisnih načina razmišljanja možemo uticati na smanjenje distraktibilnosti pažnje.
SMANJENJU IMPULSIVNOSTI
Impulsivnost se ogleda u brzom donošenju odluka, pre nego što se razmisli o posledicama i njihovo sprovođenje u akciju. Prisutna je niska frustraciona tolerancija izazvana pogrešnom interpretacijom okruženja, teškoćama odlaganja zadovoljstva, jakim osećanjima.
UČENJU PRIMERENOG ISPOLJAVANJA EMOCIJA I PONAŠANJA
Teškoće u kontroli emocija, snižena empatija u odnosu na vršnjake i uopšte pokazivanje većeg broja internalizovanih i eksternalizovanih simptoma kao što su tuga, anksioznost, razdražljivost i ljutnja. Problemi na emocionalnom planu, prisustvo impulsivnosti, niska frustraciona tolerancija dovode i do problema u ponašanju.
UČENJE DELOTVORNIH STRATEGIJA UČENJA
Problemi u fokusiranju i rasponu pažnje na manje interesantne sadržaje, distraktibilnost, dovode do potrebe za primenom metakognitivnih strategija učenja kako bi učenje bilo lakše.
PSIHOEDUKACIJA RODITELJA
Roditelji uče kako da komuniciraju sa svojim detetom, kako da primenjuju nagradu i kaznu, razumeju sistem žetona, učenje ABC šemi, koje strategije učenja bi bile delotvorne kod deteta…
U radu se primenjuje sveobuhvatni tretman u kome koristimo:
- Edukativne igre usmerene na poboljšanje fokusa i raspona pažnje, usvajanje pravila, razvoju pamćenja i socioemocionalnih veština
- Vežbe papir-olovka usmerene na poboljšanje fokusa i raspona pažnje
- Bihejvioralne tehnike usmerene na modelovanje ponašanja, diskriminativno učenje, povećanje raspona pažnje
- Kognitivne tehnike usmerene na učenje ABC šeme, tehnika samoregulacije, stvaranja izbalansiranije slike o sebi, smanjenju nezdravih emocionalnih reakcija
- Metakognitivne tehnike (učenje kako da se uči i vežbe svesne pažnje - mindfulness)
Tehnike se sprovode u zavisnosti od uzrasta, stepena izraženosti problema i samog deteta.
Dipl. psiholog, RE&KBT savetnik: Violeta Živanović Bogdanović
