Procena i plan podrške za rad od kuće
Roditelji se često pitaju kako da pomognu svom detetu da reguliše emocije, pažnju, ponašanje. Kako da mu pomognu u razvoju socijalnih veština.
Često se traga za brzim savetima na internetu, univerzalnim rešenjima. Ovo posledično može dovesti do usložnjavanja problema, jer glavni uzrok nije otkriven, pa rad na simptomima ne rešava problem, već se roditelji i deca vrte u začaranom krugu.
Primer 1: Dete ima izlive besa u situaciji kada treba obavljati teške ili dosadne zadatke usled nedovoljno razvijene tolerancije na diskomfor. Roditelji kazne dete zbog neprimerenog ispoljavanja ljutnje; uče ga tehnikama smirivanja u situacijama ljutnje itd. Ali ne rade na razvoju tolerancije na aktivnosti koje izazivaju diskomfor, pa dete neće biti ni motivisanije ni uspešnije u obavljanju zadataka.
Primer 2: Dete ispoljava agresiju prema vršnjacima kada je provocirano, jer ne poznaje alternativne načine rešavanja konflikta. Roditelji na takvo ponašanje reaguju kaznom, koja ima privremeni ili nikakav efekat. Zbog toga dete ponavlja iste reakcije, budući da osnovni uzrok — nedostatak znanja i uvežbanosti u alternativnim rešenjima sukoba — nije otkriven niti otklonjen.
Primer 3: Dete pokazuje izraženu socijalnu anksioznost povodom toga kako će ga proceniti vršnjaci, pa izbegava druženje. Roditelji, želeći da ga zaštite, često dopuštaju izbegavanje takvih situacija ili ga oslobađaju obaveze da učestvuje. Time se dete privremeno oseća sigurnije, ali osnovni uzrok — strah od procene ostaje neotklonjen. Posledično, dete postaje još povučenije i manje spremno da se suoči sa socijalnim izazovima, jer izbegavanje samo jača anksioznost.
Procena obuhvata testiranje i razgovor sa detetom, razgovor sa roditeljima i popunjavanje upitnika, a sve u cilju što boljeg razumevanja uzroka teškoće koja je prisutna kod deteta. Nakon toga se objašnjavaju rezultati psihološke procene i izrađuje plan rada koji roditelji sprovode kod kuće. Plan se oblikuje u skladu sa uzrokom teškoće i može obuhvatati različite oblasti — regulaciju emocija, pažnje, ponašanja, razvoj socijalnih veština ili tolerancije na diskomfor. Strategije se biraju individualno, u skladu sa potrebama deteta i porodice.
Dipl. psiholog, REBT/KBT savetnik pod supervizijom: Violeta Živanović Bogdanović
