Psihoterapijsko savetovanje - eduspektar

DECA

Deca se suočavaju sa različitim strahovima. Postoje razvojni strahovi koji se pojavljuju kod većine dece u određenom periodu. Nekada je deci potrebna dodatna podrška u prevazilaženju ovih strahova – ukoliko su intenzivniji, dugo traju i uznemiravaju dete i porodicu.

Osećanje ljutnje i besa je često prisutno zbog nedovoljno razvijenih veština samokontrole, kao i pogrešne interprentacije socijalnog okruženja, pa mogu ispoljavati različite oblike neprimerenog ponašanja.

Anksioznost kod mlađe dece nastaje zbog nedovoljno razvijenih kognitivnih veština, pa ne mogu da stave stvari u pravu perspektivu (“jedno dete se povredilo u školi, postoji mogućnost da se povredim i ja”- mogućnost postoji, ali kolika je zaista verovatnoća da se to desi). Osećanje preteranog stida i anksioznost u socijalnim situacijama se mogu pojaviti sa polaskom u školu zbog straha od procene drugih. Može se pojaviti i anksioznost oko školskog uspeha i škole uopšte. Kada deca osete anksioznost, mogu postati anksiozna oko same anksioznosti ili imati depresivna osećanja zbog prisustva anksioznosti.

ADOLESCENTI

Adolescencija je period suočavanja sa novim odgovornostima, razmišljanjima o budućnosti, potrebom za samostalnošću i frustracijom jer su još uvek zavisni od roditelja. Javljaju se strahovi vezani za mir u svetu, seksualni strahovi, strahovi vezani za ličnu adekvatnost, za sopstvenu budućnost, briga oko popularnosti i prijateljstava. Pojačava se nesigurnost u sebe usled procene drugih. Može doći do pada aktivnosti i odlaganja obaveza.

Generalno u periodu adolescencije dolazi do čestih promena raspoloženja, koje su uslovljene pojačanim lučenjem hormona, psihološkim i telesnim promenama, očekivanjima od sebe i očekivanjima socijalnog okruženja itd. Promene raspoloženja mogu biti praćene anksioznim i depresivnim osećanjima; osećanjima intenzivnog besa i ljutnje, koji mogu biti usmereni na roditelje, vršnjake i svet koji se često doživljava kao potpuno nepravedan.

ODRASLI

Odrasli ljudi se često suočavaju sa različitim životnim teškoćama u vidu gubitka posla, gubitka bliskih osoba usled smrti, prekida emotivnih veza i prijateljstava, razvoda, partnerskih neverstava, stresom na poslu itd. Sve ove teškoće mogu biti praćene nezdravim osećanjima – anksioznošću, depresivnim osećanjem, besom, ljubomorom, krivicom, povređenošću. Prisustvo nezdravih osećanja vodi u disfunkcionalna ponašanja – može doći do povlačenja od socijalnog okruženja, svađe sa drugima, agresivnih ispada, “stajanja u mestu”… pri čemu se postojeće emocije pojačavaju.

Poneki ljudi su skloni impulsivnom rešavanju problema što ih neretko dovodi do takvih posledica koje rezultiraju usložnjavanjem problema, čekaju da se problem reši sam ili očekuju da će drugi rešiti problem umesto njih.

Nekada se dešava da radimo određene poslove ali ne osećamo zadovoljstvo bez obzira na dobre uslove na poslu. Možemo realno imati “sve” u životu ali se ipak osećati prazno. U ovakvim situacijama najčešće ne živimo u skladu sa našim vrednosnim sistemom a često nismo svesni toga. 

Možemo biti preterano zabrinuti u situacijama kada se naša deca trebaju osamostaljivati za različite aktivnosti i u stalnom smo strahu da im se nešto strašno može dogoditi. Ovakva osećanja rezultiraju ponašanjem koje dovodi do prezaštićavanja deteta, preterane kontrole, neopravdanih zabrana, a kod deteta stvaraju osećanje manje vrednosti i nisko samopouzdanje, otpor prema roditeljima i okretanje vršnjačkoj grupi.