Kada se dete teško uklapa – šta stoji iza socijalnih poteškoća?
Socijalne veštine su naučena ponašanja koja omogućavaju detetu da komunicira, sarađuje i gradi odnose sa drugima na pozitivan i prikladan način. One uključuju sposobnost razumevanja tuđih emocija, izražavanje sopstvenih potreba i uspešno rešavanje socijalnih situacija.
Nedovoljan razvoj socijalnih veština može biti rezultat različitih uzroka:
- Kod mlađe dece, to je najčešće rezultat nedovoljno razvijene kognitivne i emocionalne empatije - ono što zovemo mentalizacijom ili teorijom uma. Kod dece urednog razvoja ona može biti nešto sporija - dete kasni, ali uz podsticaj i kroz interakciju sa drugima usvaja vremenom ove veštine. Sa druge strane, kod dece koja se nalaze u spektru autizma, razvoj teorije uma je znatno usporen, otežan i pored podsticaja, ne dolazi do potpunog razvoja teorije uma. Da bi pojedinac imao adekvatne socijalne veštine, neophodno je da ima razvijenu teoriju uma.
-
Nedovoljno razvijena samoregulacija može biti uzrok nedostatka socijalnih veština. Samoregulacija znači da je dete u stanju da prepozna svoja osećanja, smiri telo i um i prilagodi svoje ponašanje situaciji. Ako je samoregulacija nedovoljno razvijena, što najčešće jeste slučaj kod mlađe dece, javlja se nedostatak socijalnih veština.
Primer: dete se jako uznemiri kada izgubi u igri, baca igračke, viče i ne može da se smiri bez tuđe pomoći. Umesto da zastane, udahne ili potraži rešenje, ono impulsivno reaguje i dugo ostaje "zarobljeno" u toj emociji. -
Dete može imati razvijenu emocionalnu i kognitivnu empatiju, ali je naučilo da rešava konfliktne situacije na neprimeren način, najčešće impulsivno, i kada ga pitamo da nam kaže primereno rešenje, ono najčešće odgovori da ne zna. Dete pak, može znati primereno rešenje, ili čak više njih, ali je prosto naučilo da neprimereno rešenje vodi do cilja.
Primer: dete udara vršnjaka jer mu vršnjak govori ružne reči ili gura vršnjaka jer je hteo da se "ugura" ispred njega u redu. - Nedostatak socijalnih veština može biti uzrokovan prisustvom anksioznih osećanja kada se dete nađe u socijalnim situacijama. Tada strahuje od toga kako će ga druga deca proceniti - "neko će mi se smejati, rećiće da sam glup, smotan" itd. Kada dete ima ovakve strahove, tada ostaje po strani, povlači se, ne učestvuje ili ne učestvuje dovoljno u interakciji sa drugima. Nedovoljno učestvovanje zbog prisustva anksioznosti ga dodatno sputava da razvije adekvatne socijalne veštine.
- Nedostatak komunikativnih veština, pre svega socijalne komunikacije - kako započeti razgovor, kako održati spontanu komunikaciju, kako iskazati sopstvene potrebe i želje, neslaganje na socijalno prihvatljiv način. Bez razvijenih komunikativnih veština ne možemo imati razvijene adekvatne socijalne veštine.
Rad na razvoju socijalnih veština zavisi od uzroka njihove nerazvijenosti. Prisustvo jednog uzroka ne isključuje prisustvo drugog uzroka. Primer: dete može imati nerazvijenu teoriju uma, nedovoljno razvijenu samoregulaciju i nepoznavanje alternativnih rešenja sukoba.
© Violeta Živanović Bogdanović, 2025. Sva prava zadržana.
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravom.
Zabranjeno je svako kopiranje, umnožavanje, distribucija ili korišćenje bez pisane dozvole autora.
Dozvoljeno je deljenje linka na originalnoj objavi, uz navođenje autora i bez izmena sadržaja.
